Pravopis!!!

Употреба великог и малог слова

Лична имена и презимена

Лична имена и презимена пишу се великим словом: Петар, Марко, Јелена, Стана, Јанковић, Станојевић, Ивановић…
Ако властито име има опште значење, онда се пише малим словом: Шкода (властито име) али: шкода (аутомобил); Волт (властито име), али: волт (мерна јединица); Ампер (властито име), али: ампер (мерна јединица).

У страним именима, члан, предлог или везник на почетку имена пише се великим словом. У свакој другој позицији, пише се малим словом: Да Винчијев код, али: Леонардо да Винчи. Ван Гогови сунцокрети, али: Винсент ван Гог. Де Голова политика, али: Шарл де Гол.

Празници

Имена празника пишу се великим почетним словом прве речи: Бајрам, Божић, Ускрс, Нова година, Први мај, Дан жена, Први април, Курбан-бајрам, итд.

Ако је други део вишесложног имена празника и сам властито име, онда се пише великим словом: Дан Републике (односи се на СФРЈ), Свети Сава (празник).

Божанства и свеци

Имена божанстава пишу се великим словом: Јупитер, Марс, Перун, Афродита, Вишну, Кецалкоатл, као и Свевишњи, Јехова, Господ, Богородица, Госпа, Алах.

Када име божанства представља вишечлани назив, онда се пише само прво слово велико (Света тројица, Дух свети), осим у случајима када се ради о властитом имену (света девица Марија, преподобни мученик Теодосије, итд.).

Код плуралних имена божанстава у грчкој митологији, имена се пишу великим словом иако су заједничке именице, јер обично представљају одређен и коначан број личности (Горгоне, Ерније, Еумениде, Мојре), па се стога сматрају личним именима.

Има именица овог типа које се такође користе и у пренесеном значењу, и тада се пишу малим словом. Тако ће се великим словом писати девет Муза, али када именицу муза користимо у пренесеном значењу (као неко ко инспирише неког уметника), писеће се малим словом. Исто се дешава и са именицом Аргонаути. Када се мисли на ликове из грчке митологије, пише се великим словом, када се мисли у пренесеном значењу (као неустрашиви морепловци), пише се малим словом.

Именице бог, богиња, божица, кад се употребе као заједничке именице, пишу се малим словом: бог Зевс, богиња Атина.

Именице Бог и Алах се пишу великим словом када се њима персонификује божанство или се означава име неког лица: Рече Богу Михаил архангел…

Када се користе у општем значењу, увек се пишу малим словом: бог, алах.

Именица свети као и скраћеница исте (св.) се пише малим словом ако се односи на самог свеца као човека: Житије светог Саве, црква посвећена св. Ђорђу. Ако се, пак, односи на празник, цркву или географско име, онда се пише великим словом: Прошле године падао је снег на Светог Николу. Свети Петар на Лиму. Летовали смо на Светом Стефану.

Цркве, верске организације и храмови

Имена цркава и верских организација, ако се ради о званичним називима, пишу се великим почетним словом прве речи: Српска православна црква, Католичка црква. Незванични називи верских организација се пак, пишу малим словом: протестантска црква.

Називи храмова и цркава пишу се малим словом: црква светог Марка, катедрала у Милану. Међутим, ако се ради о самом имену цркава и храмова, онда се пише великим почетним словом: Свети Наум, Ђурђеви ступови.

Спортски, друштвени и културни догађаји

Називи скупова, конгреса, сајмова, изложби, спортских и културних догађаја такође се пишу великим почетним словом прве речи: Сајам моде, Фестивал малих и експерименталних сцена Југославије, Олимпијске игре, Октобарски салон, итд.

Именице које долазе иза редног броја

Именице које долазе иза редног броја пишу се малим словом, јер редни број замењује прву реч: 1. батаљон/Први батаљон, 7. конгрес Удружења ортодонта Србије (Седми конгрес Удружења ортодонaта Србије).

Установе

Називи установа, предузећа, организација, политичких тела и удружења пишу се великим словом на почетку прве речи: Градски секретаријат за саобраћај, Српска демократска странка, Палестинска ослободилачка организација, Министарство за културу, Удружење преводилаца Србије, итд.

Незванични називи установа који се састоје од придева имена места у ком се налази и врсте установе такође се могу писати великим почетним словом прве речи: Београдски универзитет, Берлинска опера.

Такође ће се писати малим словом ако је та именица одређена неком заменицом или придевом: наше удружење, овај савет, горепоменута академија.

Ако назив установе чини део неке веће и сложеније организације, оба назива ће се писати великим словом прве речи: Савет гувернера Народне банке Југославије, Извршни одбор Удружења новинара Србије, итд.

Транскрибовани називи установа, иако се понекад у оригиналу пишу великим почетним словом свих речи у називу, у српском језику ће се писати само великим почетним словом прве речи: Стејт департмент, Форин офис, Манчестер јунајтед, Комеди франсез. У случају да нисмо сигурни да ли је друга реч властито име или није, увек је боље писати је великим словом.

Улице, тргови, градска насеља и остали јавни простори

Имена улица, тргова, градских насеља, паркова, грађевина, споменика, пишу се увек великим почетним словом прве речи: Босанска улица, Савски венац, Студентски парк, Улица социјалистичке револуције, Вуков споменик, Ново гробље, Бела кућа, Бели двор, Дом синдиката.

Улица

1.Када се реч улица у множини или у једнини множинског значења нађе испред посебних имена — треба је писати малим словом, а великом словом почетак посебног имена:
*Без струје су остале улице Чика Љубина, Васина и Студентски трг.
2.При попуњавању формулара и образаца, кад је реч улица већ уписана, нормално је великим словом уписати краће име улице, нпр.:
*Кнез Михаилова, Кнеза Милоша, Интернационалних бригада.
3.Кад се појединачни пуни назив који почиње речју улица употреби у слободном тексту, нема сметње да се примени начин писања предвиђен у Правопису:
*Улица Бранка Радичевића, Улица браће Кавурића, Улица босанска, Улица социјалистичке револуције.
4.Међутим, будући да реч улица у овим примерима није неодвојиви део имена, није језички погрешно ако се она схвати као најавна општа реч и пише малим словом, а великим словом почетак карактеристичког имена:
*улица Босанска (боље Босанска улица), улица Бранка Радичевића, итд.
5.Овом другом начину писања дата је предност у Правопису, а он је нарочито погодан ако се реч улица скрати у ул. (погодније је ул. Мајке Јевросиме него Ул. Мајке Јевросиме).
6.Реч улица треба писати малим словом и кад се (као термин) нађе испред именичког или придевско-именичког назива:
*улица Велике споменица, улица Миријевски венац, улица Илица, итд.
7.Називи у којима нема речи улица исписују се увек као пуни називи, великим почетним словом:
*Студентски трг, Булевар војводе Путника, итд.
8.Пуни назив, великим почетним словом, треба исписивати и кад је реч улица неодвојиви део имена:
*Улица бродарица, Улица бреза, Улица платана, Улица слободе и сл.

Народи, етници, расе, државе, градови, села и др. насељена места

Имена народа, етника (имена становника) држава, земаља, покрајина, градова и др. насељених места пишу се великим словом: Срби, Босанци, Немци, Ваљевци, Београђани, Истрани, Тршићани, Италија, Хрватска, Шпанија, Енглеска, Лондон, Београд, Сарајево, Мадрид, Кумровец, Скореновац.

Назив расе се пише малим словом: црнци, белци, црвенокожац. Ако расна припадност означава уједно и етничку припадност, онда се пише великим словом: амерички Црнци.

Уколико је етник постао заједничка именица, онда се пише малим словом: француз (алатка), туропољац (врста свиња), шваба (инсект).

Историјске и незваничне државе

Имена историјских држава и називи незваничних држава из прошлости и садашњости пишу се великим почетним словом прве речи: Млетачка република, Свето римско царство, Дубровачка република, Османлијско царство, Источно римско царство, Византијско царство, Римска република, Земља излазећег сунца, Земља хиљаду језера, итд.

Кад се ради о неустаљеним и слободним описним називима, онда се цео назив пише малим почетним словима: односи нове српске краљевине и црногорске кнежевине, црножута монархија, итд.

Називи административних јединица

Називи административних јединица се пишу малим словом: ваљевски округ, загребачки котар, приморско-крајишка област. Ако се ти исти називи користе као имена административних установа, онда се прва реч пише великим словом: Колубарски округ се састоји од више општина.

Sastavljeno i rastavljeno pisanje reci

Sastavljeno se pišu:

a) složenice koje imaju samo jedan akcenat i u kojima se prvi deo ne menja, na primer: Beograd (Beograda, Beogradu), goloruk, parobrod, pismonoša, bezdušan, jugozapadni, prepoloviti, izvući;

b) nazivi stanovnika naselja iako se imena tih naselja sastoje od dve akcentovane reči i pišu se odvojeno; na primer: Novosađanin (prema Novi Sad), Belocrkvanka (prema Bela Crkva), Bjelopoljac (prema Bjelo Polje);

c) prisvojni prodevi izvedeni od naziva mesta ako se sastoje od dve akcentovane reči, npr. gornjomilanovački (prema Gornji Milanovac), južnoamerički (prema Južna Amerika), krivopalanački (prema Kriva Palanka);

č) rečca ne uz imenice i prideve s kojima srasta u složenice, na primer: - neznanje, nečovek, nezahvalnost, neznalica, nebriga, neprijatelj - nepoznat, neprirodan, nezreo, nepismen, nevelik, nevidljiv;

ć) složeni prilozi kao: malopre, pokadšto, gdekad, gdegde, najednom, napamet, otprilike, sneruke i predlozi: povrh, namesto, ukraj, uoči, podno;

d) rečca naj- u superlativu opisnih prideva, na primer: najlepši, najlakši, najbolji, najjači, najjednostavniji.

S crticom između prvog i drugog dela pišu se polusloženice, ako svaki od sastavnih delova čuva svoj akcenat i ako se prvi deo ne menja po padežima. Tako se pišu:

a) višečlani nazivi mesta, na primer: Herceg-Novi (iz Herceg-Novog, u Herceg-Novom), Ivanić-Grad;

b) dve imenice od kojih jedna određuje drugu, a zajedno označavaju jedan pojam, na primer: baš-čaršija, radio-amater, rak-rana, auto-put, general-major, general-potpukovnik;

Rastavljeno se pišu:

a) rečca ne u odričnim oblicima glagola, na primer: ne znam, ne veruju, ne dolazimo, ne pitaj, ne može; izuzetak su odrični glagoli neću, nemam, nemoj, nisam;

b) odrične zamenice niko, ništa, nikoji, ničiji, nikakav, kad se upotrebljavaju s predlogom, na primer: ni za koga, ni sa kim, ni u čijem, ni pred kakvim, ni za kojim;

c) rečca li uz glagole u upitnim rečenicama, npr. Hoćeš li doći? Veruješ li mi? Znaš li to? i u upitnim rečenicama sa da, na primer: Da li bi mi pomogla? Da li imaš novca?

Izvini, a jel se za ovo ide u školu ? Ako je neko išao oko škole, taj neće ni sad' naučiti :S

hehe za svaki slucaj

FUCK YOU!!!